U poslednjih mesec i po dana, u Srbiji je otpušteno oko tri hiljade radnika i radnica. Slična sudbina mogla bi da zadesi još oko 100.000 zaposlenih, pre svega u privatizovanim firmama, koji bi u narednoj godini mogli da ostanu bez posla, pod izgovorom da je razlog za otpuštanje svetska finansijska kriza. Otpuštene nije mogao da zaštiti socijalni program, a ni kolektivni ugovori, budući da su kontrole postupaka poslodavaca od strane državnih institucija mahom formalnog karaktera.
Pada u oči podatak da je većina otkaza uručena u privatizovanim firmama, a više od polovine odnosi se na fabrike koje je kupio Predrag Ranković Peconi (Vital i Sunce) iako je reč o fabrikama iz prehrambene industrije koja nije zahvaćena krizom. Zabrinjava i to što je isti poslodavac, zaposlenima u Rubinu, najavio da ih posle prinudnih odmora, na koje su upućeni po usmenom nalogu, očekuju otkazi. Radnici u toj kruševačkoj fabrici optužili su Peconija za zastrašivanje i vršenje pritiska na njih, jer ih je, tvrde, upućivao na rad u pogone i do 50 kilometara udaljene od mesta boravka i određivao dvokratno radno vreme, zbog čega su bili prinuđeni da na poslu provode i po 15 sati. Iako je ministar za rad i socijalnu politiku Rasim Ljajić pre nekoliko dana izjavio da je bilo neopravdanih otkaza i da će država reagovati angažovanjem svih inspekcijskih službi, u Republičkom inspektoratu za rad kažu da da je raspoređivanje na rad do 50 kilometara van sedišta firme, ukoliko je obezbeđen redovan prevoz i nadoknada troškova, u skladu sa Zakonom o radu. Inspektorat je, ipak, morao da objavi kako će „reagovati po prijavi zaposlenog ili sindikata, izvršiti nadzor u svakom konkretnom slučaju, utvrditi relevantno činjenično stanje i preduzeti mere“.
U Agenciji za privatizaciju izjavljuju kako će, u slučajevima kada kupac ne poštuje odredbe iz socijalnog programa, Centar za kontrolu poslodavcu najpre uručiti opomenu i odrediti rok za usaglašavanje sa odredbama potpisanog sporazuma, što uključuje i vraćanje radnika na posao, i tek ako ne postupi po toj meri, sledi raskid kupoprodajnog ugovora. Ipak, informativna služba Agencije za privatizaciju, dala je i sledeću izjavu: „Nismo nadležni za slučajeve otpuštanja u Vitalu i Suncu, jer je reč o fabrikama do kojih je Ranković došao transakcijom na tržištu kapitala. Kad je reč o Rubinu, kontrola koju je Agencija obavila, nije potvrdila optužbe radnika. U toj firmi je sve čisto i nema kršenja kupoprodajnog ugovora“.
Treba pomenuti i borsku Fabriku opreme i delova, koju je iz restrukturiranja, u maju ove godine, kupio nesuđeni vlasnik Borskog basena, austrijski A-tek, a već u novembru najavio je da će otpustiti oko 200 radnika. „Prema socijalnom programu, kupac bi mogao u prvoj godini, usled ekonomskih teškoća ili tehnoloških i organizacionih promena, da otpusti oko stotinak radnika, ili 15 odsto od ukupno 600 zaposlenih. Da li tu obavezu i poštuje, utvrdićemo u prvoj redovnoj kontroli koja je zakazana za decembar“, opet se čuje iz Agencije za privatizaciju.
Kompanija Zdravlje Aktavis, prema tvrdnjama iz Samostalnog sindikata u Leskovcu, nezakonito je donela odluku da 194 radnika proglasi tehnološkim viškom. Takođe je data informacija i da radnici Zdravlja nikada nisu potpisali kolektivni ugovor, već pravilnik o radu koji je formulisao direktor.
Pre četiri meseca ova fabrika bila je u žiži javnosti zbog afere sa bebi čajem u kojem je pronađena bakterija salmonela, ali do danas niko nije odgovarao zbog ugrožavanja zdravlja dece. Tu leskovačku fabriku lekova kupila je pre pet godina za tri miliona evra islandska kompanija Farmako, koja je ubrzo promenila ime u Aktavis. U Zdravlju je tada radilo 2.200 radnika, a sada ih je 902. Još tada su radnici izjavljivali da je fabrika u trenutku privatizacije, u magacinu gotove robe, imalo lekove u vrednosti od devet miliona evra, a prodata je za tri puta manju sumu.
Da radništvo ne treba da ima iluzije povodom mogućnosti da od države očekuje zaštitu svojih prava, svedoči i primer niške konfekcije Niteks, gde novi vlasnik već sedam meseci nije isplatio zarade zaposlenima. Iako je ta firma privatizovana pre dve godine, što znači da je još u sistemu kontrole Agencije za privatizaciju, svih 700 radnika bilo je prinuđeno da početkom ovog meseca stupi u štrajk. Zbog pretnji otkazima, koje im poslodavac upućuje preko rukovodilaca pogona, radnice i radnici ove fabrike spremni su da fizički onemoguće vlasniku ulazak u fabriku.
Otpuštene radnice i radnici konfekcije Kluz-Tisa iz Novog Bečeja ušli su juče u pogone te firme i najavili da neće izaći dok se državni organi ne izjasne o poništenju privatizacije. Oko stotinu njih se okupilo ispred fabrike da bi protestovalo zbog neisplaćenih zarada i otpuštanja. Oni su kazali da im je 17. oktobra rečeno da su dobili otkaze, da im od tada nije dozvoljen ulazak u fabriku i da u njoj više niko ne radi.
Jedna od otpuštnih radnica Nataša Kovačević kazala je da će radnici organizovati dežurstva koja će trajati dok se ne nađe rešenje za njihovu situaciju. Na protestu je iznesen zahtev da se poništi privatizacija, da se smeni direktor tog preduzeća i da se sprovede istraga o radu preduzeća. Kluz-Tisu je 2004. godine kupio nemački Volker, ali je privatizacija poništena, pa je to preduzeće 2006. godine prodato Peđi Mališanoviću iz Subotice, koji je prema navodima radnika, pre nekoliko meseci proizvodne kapacitete dao u zakup firmi Alego iz Vrbasa. Radnice i radnici navode da im vlasnici za prethodne četiri godine duguju 11 zarada i da su plate poslednji put dobili u julu. Iznesena je i informacija da je rukovodstvo zakazalo javnu prodaju fabričke imovine za 14. decembar na osnovu lažne hipoteke.
Prethodnih dana između 25 i 30 otkaza uručeno je radnicima Fabrike keksa Medela u Vrbasu, koja je u vlasništvu komapnije Invej iz Zemuna, ali poslovodstvo Medele odbilo je da da izjavu o tome. Dvadesetak zaposlenih u Trivit mlinu, u vlasništvu Inveja u Vrbasu, obavešteno je da treba da pređu na rad u Medelu. Ovi radnici su danas rekli novinarima da im je zaprećeno da će dobiti otkaze ukoliko ne potpišu rešenja o prelasku u Medelu.
Stotinak radnika fabrike ulja Vital iz Vrbasa (takođe u vlasništvu Inveja), koji su proglašeni za tehnološki višak, protestovalo je juče pred fabrikom, a potom su odbili da potpišu saglasnost da im se otpremnina isplati u tri rate, odnosno da posle prve rate dobiju rešenje o otkazu. Oni su, posle neuspešnih pregovora s poslovodstvom Vitala, izneli stav da je takav odnos poslodavca prema njima sraman i ponižavajući, ističući da se proglašenje tehnološkog viška pravda automatizacijom proizvodnje, iako je jasno da se nijedan proces proizvodnje u uljari ne može izvršiti sa tako malim brojem radnika, koliko je ostalo.
Ovi protesti mogli bi da ukažu na moguće pravce ozbiljnijeg organizovanja radnika i radnica radi zaštite vlastitih prava, i pružanja otpora najnovijoj ofanzivi uspaničenog kapitala.
V. M.
