30 April 2008
Živeo Prvi maj! Živela radnička borba!
Radnice i radnici, nezaposleni, penzioneri, omladino i ostali „gubitnici tranzicije“,
Vi ste ti preko čijih leđa bogati postaju još bogatiji, moćni još moćniji, silni sve silniji, a vi sve siromašniji. Na teret ovog naroda i njegove radničke klase padale su sve avanture vladajuće klase: ratovi, pljačke, privatizacije, pa ponovo ratovi, pa ponovo privatizacije... Od izbora do izbora ponavlja se ista laž: kada prodamo sve što imamo, živećemo bolje. Do sada je prodato sve što nije bilo uništeno, ali ne živimo bolje.
Zašto? Zato što kapitalista, bio on domaći ili inostrani, ima samo jedan cilj – svoj profit. Interesi gazda i interesi zaposlenih nisu isti, a socijalni dijalog je laž sindikalnog rukovodstva. Interesi radnika i gazda su suprotstavljeni, jer gazde žive na račun radničkog rada, i u tome je suština kapitalističkog sistema. Njihov interes je i da bude više nezaposlenih, kako bi mogli da ucenjuju zaposlene, koji bi trebalo da ćute, trpe i budu zadovoljni zato što imaju dovoljno da prežive. Ne dozvolimo to!
I ovog Prvog maja okupljamo se da dignemo glas protiv pljačke naroda, da pokažemo koliko nas je, da se setimo radnika iz Čikaga koji su ubijeni zato što su 1886. godine štrajkovali za osmočasovno radno vreme, da se setimo svih onih koji su do danas proganjani zbog želje da u društvu postoji ravnopravnost, da nestanu socijalne razlike, da se živi po pravdi... Setimo se njih i neka nam oni budu vodilja, jer samo ako se borimo za svoj život i prava, moći ćemo i da ih ostvarimo.
Nema dogovora sa pljačkašima!
Nema kompromisa u borbi za pravdu!
Dole kapitalisti i njihovi političari!
Dole kapitalizam, sistem nepravde i eksploatacije!
Živeo Prvi maj!
Živela radnička borba!
26 April 2008
Poskupljenja životnih namirnica
Kretanja na tržištu ukazuju da će ovogodišnja stopa inflacije biti dvocifrena, a privrednici u gotovo svim anketama očekuju rast cena svojih proizvoda. To znači da građani Srbije treba da budu spremni na još jednu godinu kupovne nesigurnosti zbog rasta cena, pogotovo kad je reč prehrambenim proizvodima. U prvom kvartalu ove godine ta očekivanja su i potvrđena. Konstantna poskupljenja energenata na svetskom tržištu doprinela su rastu cena svih proizvoda, a domaće tržište reagovalo je munjevito na te promene, ali i na rast cena na berzi žitarica i drugih prehrambenih proizvoda.
Poskupljenja su krenula u avgustu prošle godine, a uz rast cena energenata, suša je bila dobar izgovor proizvođačima mesa, brašna, hleba, mleka, ulja i drugih namirnica za pravdanje novih poskupljenja. Tako je, na primer, prošlog avgusta meso poskupelo za oko deset odsto, a početkom ove godine za oko 15 dinara po kilogramu (svinjsko meso). Piletina je s prošlogodišnjih 156,90 dinara skočila na 219,90 dinara za kilogram, junetina je skuplja za 33 dinara. Litar dugotrajnog mleka koštao je lane 60, a sada cena premašuje 70 dinara, dok korekcije cena nisu zaobišle ni voće. Tako banane, umesto prošlogodišnjih 80 dinara, koštaju najmanje 108 dinara, dok su pomorandže skuplje za oko 20 dinara po kilogramu.
Poskupljenje hleba je ipak jedan od najvećih udara na kućni budžet, jer je za veknu polovinom prošle godine trebalo izdvojiti 18 dinara, zatim 30 dinara a sada vekna košta 38 dinara. Skupo je i brašno, čija je maloprodajna cena sa prošlogodišnjih 35,90 dinara skočila na najmanje 52 dinara po kilogramu. Rast cena beleže i proizvodi od brašna, pa pola kilograma makarona košta više od 50 dinara, umesto prošlogodišnjeg proseka od 39,90 dinara, a ne zaostaje ni jestivo ulje koje je sa oko 70 skočilo na 110, dok kod nekih proizvođača litar košta i 145 dinara.
Pritom je porodični budžet prosečne porodice lane iznosio oko 39.000 dinara, od čega je više od 40 odsto prihoda trošeno na kupovinu prehrambenih proizvoda, koji beleže i najveća poskupljenja. Zaposleni s nižim mesečnim zaradama (a oko 60% radnika prima plate manje od republičkog proseka) teško mogu da zadovolje osnovne životne potrebe. Kućni budžeti su ugroženi, jer zarade ne prate inflaciju ni poskupljenja, situacija je tim teža što se najveći deo zarada troši upravo na kupovinu hrane i plaćanje računa za komunalne usluge i električnu energiju. Takav trend rasta cena pogodio je ovog puta, posle poskupljenja hleba, ulja i prošlogodišnjeg poskupljenja mleka, najsiromašnije slojeve stanovništva.
Rast cena hrane je u poslednjih godinu i po dana problem planetarnih razmera. Širom sveta oko 25 hiljada ljudi dnevno umire od gladi i drugih posledica siromaštva. Taj broj će se povećavati kako cene hrane budu rasle. Međunarodne organizacije koje se bave problemima poljoprivrede upozoravaju da će se broj ljudi čija je osnovna ishrana ugrožena povećavati za više od 16 miliona po svakom procentu rasta realnih cena prehrambenih proizvoda.
Uzroke rasta cena osnovnih namirnica na globalnom planu moguće je objasniti masovnim korišćenjem useva za proizvodnju bio-goriva umesto za prehrambene svrhe, kao i nagomilavanjem zaliha u cilju kontrolisanja tržišta od strane najvećih svetskih agro-korporacija.
Pitanje odgovornosti za pad životnog standarda većine stanovništva dobija, zbog svega rečenog, značaj prvorazrednog političkog pitanja ne samo na nacionalnom, već i na svetskom nivou.
V. M.
07 April 2008
RTB „Bor": privatizaciona farsa, agonija i nepravda
Pomoćnik ministra ekonomije i regionalnog razvoja Nebojša Ćirić kaže da je privatizacija RTB-a „Bor” od nacionalnog značaja ne samo za borski besen, nego i za celu Srbiju, i da je zbog toga odlučeno da odluku donese Odbor, o čijem zaključku će zatim odlučivati vlada. On je ponovio da će u slučaju da ponuda Ateka bude odbijena, Agencija za privatizaciju početi pregovore sa drugoplasiranim ponuđačem na tenderu – ruskim SMR-om, koji je deo Bejzik elementa Olega Deripaske.
Kompanija Atek je pet minuta pre isteka roka za uplatu novca za kupovinu RTB-a „Bor” zatražila od države dodatni rok i to nakon što je iste večeri saopštila da od te kupovine odustaje. Predlog te kompanije je da odmah uplati 230 miliona dolara, što bi uz već uplaćenih 150 miliona bilo 380 miliona dolara, kao i povećanje licitacione garancije za dodatnih pet miliona dolara, na 15 miliona. Ostatak od 86 miliona dolara bio bi uplaćen do 7. maja. Atek je u revidiranoj ponudi naveo i da će odmah uplatiti garanciju od 60 miliona dolara za dobro izvršenje posla. Austrijska kompanija je u petak najpre zatražila produženje roka za dva meseca, onda je saopštila da od posla odustaje, a pred ponoć i sitek roka poslala novi zahtev, o kojem je javnost oobaveptena tek u subotu po popne.
* * *
Pre samo dva meseca, povodom prodaje RTB-a, zbog koje je, usred politčke krize vladajuće koalicije u Srbiji, bila zakazana hitna telefonska sednica Vlade, koja je pokazala da politički predstavnici buržoaske klase postižu konsenzus jedino povodom privatizacije, reakcije su bile podeljene. Citiramo iz tadašnje štampe:
Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić je rekao da će pivatizacija RTB-a i modernizacija proizvodnje omogućiti siguran posao za pet hiljada radnika te firme. U Sindikatu RTB-a tvrde, međutim, da upravo radnici nisu obavešteni o detaljima koji se odnosi na socijalni program.
Predsednik sindikata „Nezavisnost” u Topionici i Rafineriji RTB Dragan Jankucić kaže da sindikati nisu uspeli da se dogovore sa austrijskom kompanijom „Atek” o visini otpremnine za radnike RTB. „Na snazi će biti samo obavezni socijalni program po kome je Atek dužan da u naredne tri godine zadrži na poslu više od četiri hiljade zaposlenih u RTB-u”, objasnio je Jankucić.
Na konferenciji za novinare u Beogradu, povodom potpisivanja ugovora o prodaji imovine RTB-a i ustupanja eksploatacionih prava, rečeno je da je 25 miliona dolara od prodajne cene namenjeno za isplatu nagrada za 4.691 radnika tog kombinata. Dinkić je rekao da nema ništa protiv toga, ako se sindikati saglase, da se od tog iznosa isplate i bivši radnici i penzioneri RTB-a.
Iako razume primedbe sindikata, ekonomski novinar Miša Brkić smatra da radnici nemaju razloga za nezadovoljstvo. „Posle svih peripetija oko prodaje RTB-a, kada je Kuprom odustao i napravio aferu, danas možemo da kažemo da smo dobro udali Bor. Atek se pokazao kao ozbiljna kompanija koja je već tokom pregovora sa Vladom insistirala da se jasno preciziraju svi detalji ugovora. Što se tiče cene, tender je održan, a to znači da smo dobili pravu cenu za Bor”, kaže Brkić.
* * *
Tako su o ovoj dimenziji problema govorili neoliberalni ministar, neodlučni sindikalac i, neizbežan kao smrt, propagandista kapitala koji se naziva „ekonomskim novinarom”.
Ali, koje je mišljenje samih radnika i radnica vezano ne samo za konkretno obezbeđivanje otpremnina (kojeg, očigledno ne može da bude, jer je kapitalista-kupac nelikvidan), već za otpremnine uopšte?
Krajem 2003. godine među radništvom Rudarsko-topioničarskog basena u Boru sprovedena je anketa, gde su postavljena pitanja šta radnici i radnice misle o perspektivama svog rada, pa je jedan deo upitnika bio posvećen pitanju otpremnine:
P: Šta za vas znači otpremnina?
O: Otpremnina?…To je jedna velika glupost, jer taj radnik ako nije za tolike godine svog radnog staža stekao neke stvari s tom otpremninom ništa neće dobiti. Može samo trenutno, za par meseci, godinu, dve, da dobije nešto, inače ostatak sve gubi.
O: Sramotu. Znači predaja.
O: Šta znači, ne znači ništa... Radnici ne bi trebalo da uzimaju otpremninu, treba neradnici iz kancelarija, a ne radnici...
O: Otpremnina za mene znači prodaja radnog mesta.
O: Nepravda.
O: Ako je za odlazak u penziju znači obezbeđenje starosti i bolesti, ako je za trenutno nazovi socijalni program to je bukvalno izbacivanje sa radnog mesta pa se snalazi kako znaš i umeš.
O: Otpremnina znači samo gubitak radnog mesta.
P: Koja je otpremnina pravedna?
O: Pravedna otpremnina?…Samo penzija, ništa drugo nije pravedna otpremnina.
O: Mislim da nijedna otpremnina nije pravedna, samo treba obezbediti ljudima nova radna mesta.
O: Pa, najpravednija je ona što je bila možda pre pet-šest godina u slučaju smrti i da se pomaže toj porodici kol’ko je moguće sa ta otpremnina. Taj vid otpremnine mislim da je najrealniji, a ovo već - sve nerealno.
O: Pa pravedna je ona koju sam rekao da čovek napuni puni radni staž i da recimo ide u redovnu penziju ili eto ako neko je bolestan u invalidsku, i da primi te 3 mesečne plate ko što je nekad bilo.
O: Nema pravedne otpremnine.
O: Samo penzijska.
O: Nijedna.
O: Od koje može da se živi onoliko bar koliko je godina radnik proveo u fabrici.
O: Tek sam sada videla da ne postoje te pare zbog kojih čovek treba da napusti pos'o.
O: Pravedna mislim da ne postoji, ako čovek uloži 30 godina rada da ne postoji pravedna otpremnina za tako nešto.
V. Marković