Poskupljenja životnih namirnica

Kretanja na tržištu ukazuju da će ovogodišnja stopa inflacije biti dvocifrena, a privrednici u gotovo svim anketama očekuju rast cena svojih proizvoda. To znači da građani Srbije treba da budu spremni na još jednu godinu kupovne nesigurnosti zbog rasta cena, pogotovo kad je reč prehrambenim proizvodima. U prvom kvartalu ove godine ta očekivanja su i potvrđena. Konstantna poskupljenja energenata na svetskom tržištu doprinela su rastu cena svih proizvoda, a domaće tržište reagovalo je munjevito na te promene, ali i na rast cena na berzi žitarica i drugih prehrambenih proizvoda.

Poskupljenja su krenula u avgustu prošle godine, a uz rast cena energenata, suša je bila dobar izgovor proizvođačima mesa, brašna, hleba, mleka, ulja i drugih namirnica za pravdanje novih poskupljenja. Tako je, na primer, prošlog avgusta meso poskupelo za oko deset odsto, a početkom ove godine za oko 15 dinara po kilogramu (svinjsko meso). Piletina je s prošlogodišnjih 156,90 dinara skočila na 219,90 dinara za kilogram, junetina je skuplja za 33 dinara. Litar dugotrajnog mleka koštao je lane 60, a sada cena premašuje 70 dinara, dok korekcije cena nisu zaobišle ni voće. Tako banane, umesto prošlogodišnjih 80 dinara, koštaju najmanje 108 dinara, dok su pomorandže skuplje za oko 20 dinara po kilogramu.

Poskupljenje hleba je ipak jedan od najvećih udara na kućni budžet, jer je za veknu polovinom prošle godine trebalo izdvojiti 18 dinara, zatim 30 dinara a sada vekna košta 38 dinara. Skupo je i brašno, čija je maloprodajna cena sa prošlogodišnjih 35,90 dinara skočila na najmanje 52 dinara po kilogramu. Rast cena beleže i proizvodi od brašna, pa pola kilograma makarona košta više od 50 dinara, umesto prošlogodišnjeg proseka od 39,90 dinara, a ne zaostaje ni jestivo ulje koje je sa oko 70 skočilo na 110, dok kod nekih proizvođača litar košta i 145 dinara.

Pritom je porodični budžet prosečne porodice lane iznosio oko 39.000 dinara, od čega je više od 40 odsto prihoda trošeno na kupovinu prehrambenih proizvoda, koji beleže i najveća poskupljenja. Zaposleni s nižim mesečnim zaradama (a oko 60% radnika prima plate manje od republičkog proseka) teško mogu da zadovolje osnovne životne potrebe. Kućni budžeti su ugroženi, jer zarade ne prate inflaciju ni poskupljenja, situacija je tim teža što se najveći deo zarada troši upravo na kupovinu hrane i plaćanje računa za komunalne usluge i električnu energiju. Takav trend rasta cena pogodio je ovog puta, posle poskupljenja hleba, ulja i prošlogodišnjeg poskupljenja mleka, najsiromašnije slojeve stanovništva.

Rast cena hrane je u poslednjih godinu i po dana problem planetarnih razmera. Širom sveta oko 25 hiljada ljudi dnevno umire od gladi i drugih posledica siromaštva. Taj broj će se povećavati kako cene hrane budu rasle. Međunarodne organizacije koje se bave problemima poljoprivrede upozoravaju da će se broj ljudi čija je osnovna ishrana ugrožena povećavati za više od 16 miliona po svakom procentu rasta realnih cena prehrambenih proizvoda.

Uzroke rasta cena osnovnih namirnica na globalnom planu moguće je objasniti masovnim korišćenjem useva za proizvodnju bio-goriva umesto za prehrambene svrhe, kao i nagomilavanjem zaliha u cilju kontrolisanja tržišta od strane najvećih svetskih agro-korporacija.

Pitanje odgovornosti za pad životnog standarda većine stanovništva dobija, zbog svega rečenog, značaj prvorazrednog političkog pitanja ne samo na nacionalnom, već i na svetskom nivou.

V. M.